недеља, 25. фебруар 2018.

АГЕНЦИЈА „БРИГОНОСАЦ“ - 105. наставак романа

          У кафићу су се ускомешали, зачула се тиха музика, два момка су им примакла столице да безбрижно седну – није шала, опет је дошао ранији најбољи гост!
         

          - Трофазни шатл? – сугестивно је предложио Амик.
          Раде га зачуђено погледа и одмахну главом.
          - Вотку са лимуном, без леда – наручио је.
          - И мени, исто – невољно је пристао Амик и помислио: ово не изгледа добро.
          - И појачајте музику! – затражио је. Можда ће то да промени ову суморну, радну атмосферу агенције коју је Раде пренео и овде.
          Са разгласа се разигра гитара и једна од Радетових омиљених песама:

          Натанковао сам Пунта
          у бисаге насуо еуро-блага
          и кренуо на пут дугачак,
          све до чувеног Хага...

          Али, Раде се ни не помери.
          - И велиш – агенција? – упита Амик.
          - Агенција! – потврди Раде.
          - „Бригоносац“?
          - „Бригоносац“!
          - Е, баш си разговорљив! – пребацио му је Амик. – И како их носите, те... бриге?
          - Лако. И тешко. Како коју.
          - Ама, какве бриге, чије бриге, шта ће ти то?
          - За то си ти крив! – изјави Раде и полако испи вотку.
          - Ја!?!? – зграну се Амик. – Још две вотке, исте – наручи збуњено. - Како ја?


          - Књига у чијем писању можеш да учествујеш...
          - Е, ја нисам учествовао. Ја сам је користио. Ово сам преписао из ње.
          И он из досијеа извуче рекламни летак.
          - Само сам назив фирме променио, ово на крају.



          Амик прелете очима преко текста, испи вотку, махну за још један круг и припали цигарету да добије у времену.
          Ко би рекао да ће тај роман – мислио је – ово чудо да направи! И где баш то, од толиког материјала у роману?
          - А зашто баш – агенција? Могао си да тражиш благо Ел Дорада, преко Гугла, мапа, путописа? Или да откријеш како је стварно изгледала она фамозна византијско-плава!


          Који је састав њене формуле и односи боја у њој, да се поново добије? Или да откријеш тајну Плавог стуба и сила у њему? А ти узео да бринеш... Шта?
          И Амик привуче досије к` себи.



          - Могу да погледам, надам се...
          И отвори га
          Читао је на прескок и дијагонално:

          „БРАЋА И СЕСТРЕ 

          Велика, богата, цењена породица.
          Три брата и две сестре...
          .....
          .....
          .....
          - Не. Ја сам друга кћи. Она која је умрла.


          ДРУГАЧИЈИ ЖИВОТ

          Испод самог врха планине Пљачковице живела је...
          ......   
          ......   
          .....    
          .....
          Где су, како су, шта је било и шта је сада са њима?
          Да ли је другачији живот могућ?

         
          БУБЊЕВИ У НОЋИ

          Бубњеви – чули су се свуда: у градићу, изван града
          ......
          ......
          ......   
          .....    
          .....
          да ли је она било шта померила у вечитости пејзажа и равнодушности судбине...
          Да ли је? Шта смо то славили или тужили?
         
          Затим се вратио на почетак и прочитао сва три текста.  


          - И шта ћеш са овим породичним историјама, животним судбинама? То ни баба Ванга не би могла да реши?
          - Радим по систему моје бабе Смиљане.
          - Твоје бабе? А како то? Ако није тајна.
          - Видиш, моја баба Смиљана је била чувена у селу и околини. Људи су долазили да јој испричају своје невоље и бриге, а она је сваку записивала са неколико квржица на посебну цедуљу, одлагала је у металну кутију са излизаном сликом анђелчића


 и стављала руку муштерије преко ње, уз бајалицу.
          - Коју ти ниси запамтио...
          - Јесам. Иде овако; „Брига бригу забригала, једна другу закопала, ој!“
          - И?
          - И ништа. Муштерије оду, а баба Смиљана нешто плете и мрмља у плетиво.
          - И како решава?
          - У томе и јесте вештина – ништа не решава. Већи део сам живот реши. Тек, повремено дође нека од муштерија и донесе уздарје: новац, поклоне, печено прасе, колаче.... Мука је решена и она се тако одужује.
          - И ти мислиш, тако... Да мрмљаш... Јеси ли почео да плетеш?
          - Не зезај. Какво плетење! Доста је што муку и бригу запишем. Тако је предам судбини, свемиру, вишим силама... Једино их повремено призовем, за сваки случај: „Брига бригу забригала, једна другу закопала, ој!“
          - Ооооој! – одазва се Амик.


          - Ето видиш, та бајалица има неку моћ. И ти си је прихватио. А онај, чија је то брига и мука, осети се ослобођен притиска и негативне енергије и сам почне да је решава...
          - Па да ти истоварим моје муке и бриге...
          - Бриге? Ти тога немаш. Ти си оперисан од свих брига и дугорочних мука.
          - Мислиш? Ево једне, заједничке...
          И Амик показа на сто у углу кафића.



          - Ко су они? Одакле су? Шта ће овде?
          - Сазнаћемо – мирно одговори Раде. – Кад се врате ка5ан и Златана.
          - Можда си у праву. Ка5ан и Златана су отпловили у обилазак околине. Баш ме занима шта ће да открију. Јер...
          И он заћута.
          - Јер? – подстаче га Раде.
          - Ми, Амика.рс, нисмо више тамо где смо били када смо кренули на путовање. Сећаш се карте Дунава низ који смо кренули.... Негде смо променили правац, и то много пута а Амика.рс је сада у некој делти, на језеру или слатководном мору.
          - Је ли? – зачуди се Раде. Записаћу то у „Бригоносац“ па ће се већ решити...     
          Из звучника се изви сетан глас:

          Док се Балкан још мешкољи
          и док светлости још  има
          Господе подари сваком по жељи
          И не заборави, молим те, не заборави
          На мене!

          - Па, сазнаћемо све то за који дан, кад се наши врате са меденог путовања – одговори Раде и окрете се ка шанку.
          - Момци, деде, два трофазна шатла!



          - Али са новим амрелчићима, нећу да видим оне старе!
          Пића стигоше, и обојица отпише по ритму песме:

          Мудроме дај главу
          плашљивцу коња
          бржег од сене,
          срећнику пара дај
          и не заборави,
          молим те не заборави
          на мене!...

          - И да брига бригу забрига – додаде.

          Миливој Анђелковић

          www.amika.rs

Нема коментара:

Постави коментар

Садржај и адресе НАСТАВАКА "Насељавања Виз@нтије" - романа на 1002. екрана

Да се ви, и ја, лакше снађемо где је шта: ОД НАСТАВКА 104. ДО.... МИСТЕРИЈА ИСКОШЕНОГ ОСТРВА – 110. наставак романа https :// ...