АГЕНЦИЈА „БРИГОНОСАЦ“ - 105. наставак романа

          У кафићу су се ускомешали, зачула се тиха музика, два момка су им примакла столице да безбрижно седну – није шала, опет је дошао ранији најбољи гост!

         

          - Трофазни шатл? – сугестивно је предложио Амик.

          Раде га зачуђено погледа и одмахну главом.

          - Вотку са лимуном, без леда – наручио је.

          - И мени, исто – невољно је пристао Амик и помислио: ово не изгледа добро.

          - И појачајте музику! – затражио је. Можда ће то да промени ову суморну, радну атмосферу агенције коју је Раде пренео и овде.

          Са разгласа се разигра гитара и једна од Радетових омиљених песама:

          Натанковао сам Пунта

          у бисаге насуо еуро-блага

          и кренуо на пут дугачак,

          све до чувеног Хага...

          Али, Раде се ни не помери.

          - И велиш – агенција? – упита Амик.

          - Агенција! – потврди Раде.

          - „Бригоносац“?

          - „Бригоносац“!

          - Е, баш си разговорљив! – пребацио му је Амик. – И како их носите, те... бриге?

          - Лако. И тешко. Како коју.

          - Ама, какве бриге, чије бриге, шта ће ти то?

          - За то си ти крив! – изјави Раде и полако испи вотку.

          - Ја!?!? – зграну се Амик. – Још две вотке, исте – наручи збуњено. - Како ја?

          - Сећаш се књиге „ОсмехВизантије“ коју си ми дао?

          - Књига у чијем писању можеш да учествујеш...

          - Е, ја нисам учествовао. Ја сам је користио. Ово сам преписао из ње.

          И он из досијеа извуче рекламни летак.

          - Само сам назив фирме променио, ово на крају.

          Амик прелете очима преко текста, испи вотку, махну за још један круг и припали цигарету да добије у времену.

          Ко би рекао да ће тај роман – мислио је – ово чудо да направи! И где баш то, од толиког материјала у роману?

          - А зашто баш – агенција? Могао си да тражиш благо Ел Дорада, преко Гугла, мапа, путописа? Или да откријеш како је стварно изгледала она фамозна византијско-плава!

          Који је састав њене формуле и односи боја у њој, да се поново добије? Или да откријеш тајну Плавог стуба и сила у њему? А ти узео да бринеш... Шта?

          И Амик привуче досије к` себи.

          - Могу да погледам, надам се...

          И отвори га

          Читао је на прескок и дијагонално:

          „БРАЋА И СЕСТРЕ 

          Велика, богата, цењена породица.

          Три брата и две сестре...

          .....

          .....

          .....

          - Не. Ја сам друга кћи. Она која је умрла.

          ДРУГАЧИЈИ ЖИВОТ

          Испод самог врха планине Пљачковице живела је...

          ......   

          ......   

          .....    

          .....

          Где су, како су, шта је било и шта је сада са њима?

          Да ли је другачији живот могућ?

         

          БУБЊЕВИ У НОЋИ

          Бубњеви – чули су се свуда: у градићу, изван града

          ......

          ......

          ......   

          .....    

          .....

          да ли је она било шта померила у вечитости пејзажа и равнодушности судбине...

          Да ли је? Шта смо то славили или тужили?

         

          Затим се вратио на почетак и прочитао сва три текста.  

          ДОСИЈЕ БРИГОНОСАЦ

          - И шта ћеш са овим породичним историјама, животним судбинама? То ни баба Ванга не би могла да реши?

          - Радим по систему моје бабе Смиљане.

          - Твоје бабе? А како то? Ако није тајна.

          - Видиш, моја баба Смиљана је била чувена у селу и околини. Људи су долазили да јој испричају своје невоље и бриге, а она је сваку записивала са неколико квржица на посебну цедуљу, одлагала је у металну кутију са излизаном сликом анђелчића

 и стављала руку муштерије преко ње, уз бајалицу.

          - Коју ти ниси запамтио...

          - Јесам. Иде овако; „Брига бригу забригала, једна другу закопала, ој!“

          - И?

          - И ништа. Муштерије оду, а баба Смиљана нешто плете и мрмља у плетиво.

          - И како решава?

          - У томе и јесте вештина – ништа не решава. Већи део сам живот реши. Тек, повремено дође нека од муштерија и донесе уздарје: новац, поклоне, печено прасе, колаче.... Мука је решена и она се тако одужује.

          - И ти мислиш, тако... Да мрмљаш... Јеси ли почео да плетеш?

          - Не зезај. Какво плетење! Доста је што муку и бригу запишем. Тако је предам судбини, свемиру, вишим силама... Једино их повремено призовем, за сваки случај: „Брига бригу забригала, једна другу закопала, ој!“

          - Ооооој! – одазва се Амик.

          - Ето видиш, та бајалица има неку моћ. И ти си је прихватио. А онај, чија је то брига и мука, осети се ослобођен притиска и негативне енергије и сам почне да је решава...

          - Па да ти истоварим моје муке и бриге...

          - Бриге? Ти тога немаш. Ти си оперисан од свих брига и дугорочних мука.

          - Мислиш? Ево једне, заједничке...

          И Амик показа на сто у углу кафића.

          - Ко су они? Одакле су? Шта ће овде?

          - Сазнаћемо – мирно одговори Раде. – Кад се врате ка5ан и Златана.

          - Можда си у праву. Ка5ан и Златана су отпловили у обилазак околине. Баш ме занима шта ће да открију. Јер...

          И он заћута.

          - Јер? – подстаче га Раде.

          - Ми, Амика.рс, нисмо више тамо где смо били када смо кренули на путовање. Сећаш се карте Дунава низ који смо кренули.... Негде смо променили правац, и то много пута а Амика.рс је сада у некој делти, на језеру или слатководном мору.

          - Је ли? – зачуди се Раде. – Записаћу то у „Бригоносац“ па ће се већ решити...     

          Из звучника се изви сетан глас:

          Док се Балкан још мешкољи

          и док светлости још  има

          Господе подари сваком по жељи

          И не заборави, молим те, не заборави

          На мене!

          - Па, сазнаћемо све то за који дан, кад се наши врате са меденог путовања – одговори Раде и окрете се ка шанку.

          - Момци, деде, два трофазна шатла!

          - Али са новим амрелчићима, нећу да видим оне старе!

          Пића стигоше, и обојица отпише по ритму песме:

          Мудроме дај главу

          плашљивцу коња

          бржег од сене,
          срећнику пара дај

          и не заборави,
          молим те не заборави

          на мене!...

          - И да брига бригу забрига – додаде.

          Миливој Анђелковић

          www.amika.rs