недеља, 18. март 2018.

ИЗАЗОВ НЕИЗВЕСНОГ – 107. наставак романа


              - Значи, пришли сте обали? Зашто је нисте снимили, да је бар видимо из даљине.

          - Јесмо – одговори Златана. – Три, четири пута.
          - Да видимо снимке! – узбуди се Амик и сви се окупише око Златаниног мобилног.

          Били су у просторијамаУДБЕ,   на месту где је све почело. Ту су сачињени први спискови путника – насељеника Византије, договорени први планови. За откривање непознатог, оног што се налази око њих, није било погоднијег места.
          Златана је укључила мобилни, видели су неколико њених селфија и онда... Шта ће се појавити? Град, сеоце, марина, рајска плажа? Међутим...
          


          - Шта је ово? – збуњено упита Mister New Wave.
          - Обала, и врхови планина окружени облацима – одговори Златана. – Али, не могу да се сниме. Зато сам их, одмах по доласку, нацртала.
          И она извуче блок и окрете лист.

      


          - Добар цртеж! – похвали је Раде. – Али ништа се конкретно не види.
          - Планине, облаци, бурни таласи – показивала је Златана зачуђено.
          - Били смо далеко од обале – објасни ка5ан.
          - Има много облака? – проверавао је Протеј. – То значи да има доста шума.
          - Или градских испарења – допуни га Амик.
          - А ко је ово? – упита Mister New Wave заинтересовано показујући фигуру на цртежу.
          - Па, мој драги кад је био дечко – увређено одговори Златана. – Види се на први поглед!
          - Да, види се – прихвати Амик. – Нема друге, него да обиђемо ту... ту обалу. Неизвесност изазива на трагање...
          - Да истражимо прво ово што је наше? – предложи Протеј. - Наше острво, обалу, континент, шта већ...
          - Наш је само овај градић окружен бедемима – одврати Амик.


          - Чим прођеш Јужну капију улазиш у таласање времена-простора, а то смо већ испитали.
          -  Доживели, и преживели – потврди ка5ан. - Ова река, велика делта или море, шта ли је, једини је поуздан пут.
          - Још је велики Хераклит Мрачни рекао: Земља, вода, ваздух... – поче Раде.
          - Није Хераклит него Емпедокле – исправи га Раде.
          - А пре њега индијски филозофи, па Буда – допуни их Амик.
          - Могу и они – није се збуњивао Mister New Wave. – А четврто, ватра, то је у нама – полетно заврши.
          - Ово је неки надреални свет – укључи се Протеј. – Чули смо за Јужну капију али има нешто још фантастичније од тога.
          - Фејсбук баш добро ради – замисли се Златана. – И Г Плус. Мислите на то?



          - То је глобална електроника. Мислим на то да смо овде већ месец дана а ни једна трговачка мисија, авион, хеликоптер, па ни дрон...
          - Чак ни брод, осим оних момака у чамцу – допуни га ка5ан
          - И ниједан изасланик који ће нас ослободити од нас самих – додаде Раде



          - Мораћемо да се сами спасавамо – објави Амик.
          - Надреални свет – потврди Протеј. – Тога нигде нема, осим овде.
          - Зашто да то кваримо? – упита Прекобарац. – Овакво место сам тражио преко пола света, још од Апашчике.
          - Морамо да сазнамо – био је упоран Амик. – Да би могли да уживамо.
          - Или да бежимо – настави Mister New Wave.
          - Како ко – замисли се ка5ан. – Док сам на броду са Златаном...
          - И док ради Фејбук и Г+ - настави Златана. – Никад у животу нисам имала оволико френдова и френдица. Заиста надреално.



          - Да обиђемо суседне обале – објашњавао је Амик. – Само да гвирнемо кога има и како је тамо.
          - Ја идем – прихвати Раде.
          - И ја! – сагласи се Mister New Wave. – То ће допунити моју хронику наших путовања.
          - Јеси ли при крају? – упита Раде.
          - Јесам, али на крају снаге воље...
          - Колико си написао?
          - Две и по... Скоро три стране. И у глави носим још десетак...
          - Када их истресеш на папир, редигујеш, допуниш, измениш и дорадиш – рачунао је Амик – имаћеш десетак страна.
          - Колико има „Рат и мир“? – упита Mister New Wave.
          - Четири књиге. Преко хиљаду страна.
    


          - А „Старац и море“?
          - Око 150.
          - Аух! – разочара се Mister New Wave. – 150!

        


          - Прекобарац и ја остајемо – изјасни се Протеј – да са Габаритним разрадимо финесе будућег пословања.
          - Зашто не бисмо кренули одмах? – упита Амик ка5ана. – Та обала је близу
          - Може! – сагласи се ка5ан. – „Арго“ је спреман, а ја и Златана смо ионако стално на њему.
          И смањена екипа – петочлана извидница пожури на „Арго“ који се смирено љуљушкао на кеју.



          Миливој Анђелковић
          www.amika.rs

Нема коментара:

Постави коментар

ИНТЕРНЕТ ПРЕ ИНТЕРНЕТА - 111. наставак романа

            Јутарњи зраци сунца још су се преламали кроз ниске облаке када је Златана усплахирено потражила будне и радознале. А било их ј...