недеља, 03. јун 2018.

ИНТЕРНЕТ ПРЕ ИНТЕРНЕТА - 111. наставак романа

            Јутарњи зраци сунца још су се преламали кроз ниске облаке када је Златана усплахирено потражила будне и радознале. А било их је.
          - Открила сам суседно острво, ево га на карти са Интернета!
         

          - Видите, прво @ и Е па тек онда ознака Фејсбука! Кад они неком дају предност то мора да је центар Интернета.
          - На Интернету је све центар – знао је Mister New Wave.
          - То сам и рекла – прихватила је Златана. – И тамо је центар, а близу је.
          - Пловићемо до тамо – сложио се ка5ан. – Хоћу да осећам тврду и сигурну палубу под ногама а не тамо неке виртуелне сфере...
          - Баш је било романтично – уздахнула је Златана, а Mister New Wave је захвално погледао.
          - Набавићу вам сунцобран, исти као ваше драге – љубоморно је промрсио ка5ан.


          - 5ре! – опоменула га је Златана. – Исто није исто кад руке нису праве.
          „Арго“ је увек био спреман за пловидбу и убрзо су били на улазу у острвску луку. Већ са мора видела се велика рекламна табла:


          На обали чекало их је познато лице.
          - Мистер Строги!!! – узвикнули су у глас, као увежбан хор.


          - Ви сте овде! – обрадовао се Амик. – А ја сам се баш питао...
          - Јесте, господо. Ви сте ме извукли из једне мреже да бих се уплео у другу.
          - Али, спасли смо вас из Платонове пећине.
          - Спасли? Нисам више сигуран. Кад се само сетим...


- Тамо сам био у позицији Сократа у Аристофановом комаду, а овде сам кустос непризнатог музеја.
          - Зашто – непризнатог?
          - Јер све Ново мисли да свет почиње од њега. Тако и Интернет – ни не помишља да је само технолошки додатак на оно што миленијума постоји. Видећете и сами у музеју.
          Ушли су у зграду изнад чијег улаза је писало:

          МУЗЕЈ ИНТЕРНЕТА ПРЕ ИНТЕРНЕТА

          Строги се накашља:
          - Даме и господо! Драги моји! Наука драматично касни! Оно што је реч и књижевност открила још пре 3 миленијума,то електроника открива данас. Ево овако: прво је била Божја реч. Знате оно: И рече Бог: нека буде светлост, небо, вода, копно, биљке...
          - И на крају човек, па жена! – допуни га Mister New Wave, да покаже да зна.
          - Тако је, али је тада већ био уморан. А све те изговорене Божје речи су остале у простору, носиле су у себи енергију и шириле се, уплитале и умрежавале. А шта речи могу да створе? Текстове! А од тих текстова настала је Мрежа Универзума.


          - Када су ти текстови најзад записани, пре 2 миленијума, видело се да су разноврсни, разностилски, пророчки и опомињући, као да су  скинути са Интернета на који тада нико није ни помишљао.



          - „Песма над песмама“ – убаци Златана. – Како је то лепо – љубав пре љубави!
          - Узвишено и поетско пре телесног – допуни је Мистер Строги. – Али човек је оклевао, мудровао и ратовао, наука је много каснила и мрежа речи је вековима дрхтала и тресла се, ширила у разним правцима тражећи чвршће упориште и везу са човеком.


- За то време су настале разне књиге: венци прича и поема, приповести, романи и хронике које се надовезују, преплићу, укрштају и даље рачвају као да су написане хипертекстом, за који се још није знало: Приче из 1001 ноћи, Декамерон, Кантенберијске приче, Дон Кихот, романи Џон Дос Пасоса и Бориса Пилњака, Уликс, Хазарски речник, а посебно Борхесова Вавилонска библиотека и Пешчана књига и Кортасарове Школице.


У тим књигама није директно пронађен Интернет и рачунар, то је препуштено спорој науци,  али су коришћене карактеристике Велике Мреже и основни принцип рада рачунара да се може рећи да су их они »измислили».
          - Јер, шта је суштина написаног текста? Да ли отисак који он оставља, врста слова или фонт  којим је написан, или смисао и значења која он доноси? Апостол Павле каже: Има на свијету Бог зна колико различнијех гласова (и текстова, додао бих), али ниједан није без значења (I Кор. 14, 10).
          - Тако се текст окренуо својим суштинама док се спора наука приближавала открићу електрона па елетронике!
          Ево, ово су први БЛОГОВИ или боље ЕДИЈИ створени још у 18. веку у роману Лоренса Стерна:









- Ово је ПРВИ ИНТЕРНЕТ Николе Тесле: СВЕТСКИ СИСТЕМ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ - визија Интернета – 90 година пре Интернета



          Видите и прве СЕЛФИЈЕ пре Интернета из 15. и 17. века







А ово су интернет радови пре Интернета: Пол Гоген: Ко смо, одакле смо, куда идемо? Имамо ли одговор?  Још увек немамо...


Аполинер...


... и, наравно Шејка чије терасе и просторе данас имитира Виндоуз. Његови описи складишта и ђубришта, које је насликао 30 година пре интернета, могу да се узму као дефиниција електронске садашњости:







Потом Мирољуб Тодоровић и сигнализам



Пикасо, такође



          - А ово је највећа интернет-клетва написана 50 година пре Интернета.


          - Страшно! – огласила се Златана. – Фотка коју нико неће да види!
- Онда је наука – настави Строги, коначно достигла књижевност и сликарство и ево ПРВЕ СЛИКЕ НА МРЕЖИ




ПРВА СЛИКА НА ФОРУМИМА У ОТВОРЕНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ са руског сателита



          - А ово су две реченице које свакако треба имати на уму ако радите са сликама – упутио их је Мистер Строги.
         


          - Види ти ово – примети Амик са завишћу у гласу. – Наш Раде је ушао у историју!
          - Знао сам ја да ме има негде! – обрадова се Раде.
          - Е, ово ћемо да прославимо – обећа Mister New Wave. – Када је мој ментор тако познат, то је велики плус и за мене.
          Златана је чачкала по свом мобилном:
-         Недостаје најлепша слика на мрежи – примети она. Ова:



-         Динамична је – признаде Мистер Строги. – Али такве се појављују чешће.
-         Послаћу вам фотку Амика.рс – предложио је Амик.
-         Нећу бити овде – објавио је Мистер Строги. – Позван сам у Сингидунум, бићу виши кустос Првог Бијенала у Сингидунуму.
-         Пређите код нас – позвао га је Раде, још занет собом који је, ето, и у музеју.
-         Имате галерију?
-         Једну. Електронску. Али светску – обавестио га је Амик.
-         Да, то је сада општа тенденција – резигнирано ће Мистер Строги. – Све је светски, а треба да буде уметнички.
      И тако су се растали уз много поздрава и комплимената. Док су испловљавали из луке, Мистер Строги им је неуморно махао...
       Амик је био веома задовољан собом :
       - Уздржао сам се да приметим да поставци недостаје оригинална "Платонова пећина".
        - И "Вила мистерија" из Помпеје - додао је Раде.
        - И ти си успео да се уздржиш да не кажеш?! - изненадио се Амик.
        - Једва - признао је Раде. - Видео сам да ти гризеш усне, па сам и ја укротио себе.
         - Да, да - видео си себе на оном тексту о визуелном роману. 
         - А то значи да је поставка врло темељита, па ситне омашке нису битне.
         - Данас је значајан дан - промрмљао је Амик. - Раде овдашњи је постао важнији од Платона...
          Раде се направио да то није чуо, зурио је у даљину где су се ломили таласи и мрвило време да направи места и за њих.

Миливој Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар

ОБЈАВА ВЕЧНОСТИ – 112 наставак романа

          Тог јутра небо су пресецали црвенкасти просеви.           - Биће невреме! – изјави ка5ан и уједе се за усну: море је било ...