недеља, 22. април 2018.

АВАТАРИ НАШИХ ДАНА – 109. наставак романа



          У башти кафића „Код Јужне капије“ седео је Mister New Wave и зането проучавао неку фотку.
          - Ево га! – зачуди се Амик. – Ја сам био убеђен да он седи и пише путопис.
          Раде одмахну руком: - Ех, пише! То је рад, а он...
          - Шта то проучава наш млади пријатељ? – упита Амик.
          - Баш сам на вас двојицу мислио – обрадова се Mister New Wave и показа им фотку. – Ово је Магични крст из Тарота. Тако се слажу карте. Е, видите, по тој шеми смо ми путовали кроз време.



          - Један је Сингидунум, одакле смо пошли, Два је профитабилна будућност, Три су стари Словени, Четири је праисторија, Пет Господар прича, а Шест је Амика.рс, где смо сада.
          - И где ћемо остати – сетно додаде Раде.
          - Ја бих се спустио мало доле – изјасни се Mister New Wave.
          - Занимљиво... – додаде Амик. – Тога сам се бојао да наше одлуке нису биле наше. Али изгледа да увек можемо да одемо одавде.
          - Бродом, до неког сличног изгубљеног магичног крста..
          - Ама не! – узбуди се Амик. – Постоји много лакши и бржи пут. Чиста магија виртуелног!
          И он их одведе до Јужне капије.



Пејзаж иза ње је мировао и Амик значајно диже леву руку и мало махну прстима. Предео око њих се заљуља, ветар им прошара кроз одећу и све је био другачије.
          Пред њима је био низ столова и клупа на травњаку и неколико група људи и жена. На њих се нико није осврнуо и они збуњено седоше за први сто.
          - Ниче био један од првих познатих Европљана – причао је господин са брадицом - који је користио писаћу машину.
          Он махну руком и у ваздуху, над столом, се појави



          - Ех, Ниче? – сумњичаво проговори дама са шеширићем и заводљиво осмотри придошлице. Mister New Wave јој се лако наклони и она брзо скрену поглед.
          - Да, баш Ниче! – потврди брадица. - Међутим, то је био онај период када је излетао на улицу да би  пољубио коња, па се нико није угледао на њега. Али на Толстоја, многи!
          Он опет махну.



          - Када је машина стигла у Јасну Пољану, мужици су прискочили да је прихвате и однесу грофу. Са задовољством су коментарисали:
- Баш фино, баћушка! Сада ће Лав Николајевич моћи да се одмара а писаћа машина ће писати уместо њега!
          Сви се насмејаше.
          - Тако данас мисле за компјутере – рече дама и поново се загледа у њих. Mister New Wave јој је нешто сигнализирао прстима, али она само напући уснице и одмахну главом.
          - У Америци – настављала је брадица – писаћу машину је увео у употребу Марк Твен лично. Неки прамаг маркетинга дошао је на генијалну идеју: платити Марку Твену, чувеном аутору “Доживљаја Тома Сојера” да свој следећи роман изнесе пред издаваче, штампаре и у јавност искуцан на писаћој машини!
          Дама са шеширићем устаде и пође стазом, а Mister New Wave похита за њом.
          - Види ти малог! – задиви се Амик. – Баш је активан.
          Друштво за столом се није ни померило. Брадица је наставила причу:
          - Твен је прихватио понуђену надоканаду, брзо је организовано прекуцавање рукописа и појавио се његов нови роман, наставак популарног и већ славног Тома Сојера –



... искуцан на писаћој машини и она је убрзо освојила свет!
          За то време Mister New Wave је сустигао даму. Видели су како се окренула, севнула очима, показала руком у страну и – нестала!



          Mister New Wave се окретао, загледао на све стране, али ње нигде није било. Он се покуњено враћао, а Амик и Раде му пођоше у сусрет.
          - Да утешимо дечка? – предложи Раде.
          - Шта то би? – упита га Амик.
          - Као и увек – признаде Mister New Wave. – чим ми се нека свиди, она нестане!
          - Па показала је руком – објасни му Раде. – То је као заказни састанак.
          И они пођоше у правцу који је дамица показала. Прво се појави табла



          Иза ње је био неки штанд и продавац.
          - Изволите, господо! – понудио је. – Шта је по жељи: наутика, луксузни аранжмани...
          Пред њим су стајале фотокопије пријава и уплатница.
          - Ми то већ имамо – изјасни се Раде. – Него, овде је нешто мирно, мало људи... Како иде посао?
          - Не жалим се – изјасни се продавац.
- Како проналазиш путнике?
- Проналазим??? – осмехнуо се продавац. – Сами се јављају. Огласи, лични позиви... А Фејсбук, знаш шта је то? Тај Фејсбук, он је чудо!



- Фотке? – сугестивно је додао Mister New Wave. – Ја тамо имам повећи ранч и неколико апартмана.
Продавац га подозриво погледа.
- Да, фотке. Пошаљем рекламне. Неки их одмах окаче. Па пожеле да буду тамо.
- Толико белосветских путника? – зачуди се Mister New Wave, као, диви му се.
- Буде и путника. Већина би да ради и путује. Боље да раде на лукс-броду по Карибима него у неком провинцијском хотелу...



          - И? – није разумео Амик.
          - Нема и. Узмем проценат од сваког посла.
          - Па како оду одавде до Кариба?
          - Зашто да оду? Овде им је добро. И сан им је испуњен: имају карту за брод и радну дозволу... Хоћете ли и ви да се укључите? Ево, имам понуду која се не одбија: 1.220.000 долара! Само се јавите и попуните:


          - Моје је 20%.
          - Велики је износ – признао је Mister New Wave. – Доста је 5%.
          - 15% - попусти продавац.
          Иза шумице пред њима чули су се гласови и топот многих ногу.
          - Склонимо се – предложи продавац. – Ево опет војске!
          И он у три покрета склопи штанд и пође ка шумици.
          - Највише 10%! – понуди Mister New Wave.
          - Важи: 10%! Договорено! – одговори продавац не окрећући се и нестаде међу стаблима..
          - Да се и ми склонимо? – предложи  Раде и они се склонише међу прва стабла.
          На стази се појави стој војника и застаде у хладу на почетку шумице.

     


          - ... кад оно кафаница, мала, топла, задимљена – прича један од њих. - Као наручена за нас. Још нисмо ни сели а пиво, вињак, ракија, стижу на сто. Мештани, часте војску...  У неко доба, ето музике, и певаљка, млада циганчица. А музика распалила, све оно чега нема на радију и телевизији. И дође оно  «Циганчица воду гази. Како? Овако!» Певаљка пева, игра и показује, подиже сукњу, мало, па више, па до колена, до бутина... Музика убрзава, пиће се долива и празни, а песма стигла до гаћица, па до ластиша и до пупка...
          - Ех! – сетно убаци неко. – И, шта би?
          - У неко доба пођемо, пијани, луди, показујемо како циганчица воду гази... Снег нападао па ништа не видимо,  тесне нам улице и одлутамо негде подаље, до дугачког, правог друма покривеног снегом. Идемо и посрћемо, сваки час запињемо за неке избочине и псујемо друм, путаре и домаћине због грбина и рупа, док један од нас не дрекну:
          - Пази! Воз!!!


Попадасмо у јарак, а воз поред нас. Тутњава, дим и врелина, фриз осветљених прозора и црвени фењер на последњем вагону...
      - Ма, само причаш – јави се неко. – За тебе је отац, када те је испраћао у Армију, на радију наручио песму «Спремио сам свог дората»..
- Није за мене. За Уроша – одговори први и настави - У касарни смо кажњени дебело, неизлазак у град, дежурства, пожарства... Али шта је то према циганчици која воду гази, и оној тутњави воза изнад нас, и светлећим ракетама које лебде пољем»?
      - Идемо! – рече други. – Биће опет казне...
          И одоше, журно.
          - Лепо је у тој војсци! – чежњиво примети Mister New Wave.
          - Ех, лепо! – прогунђа Раде. – Зато си још приправник, што не знаш.
          Из близине се зачу песма. Чула се свака реч:

          Nothing to fear, nothing to worry,
           It is an old, well known story.
           Don't think too deep,
           Don't loose your sleep
           Just another nation goes to reservation..



          Последње речи се изгубише у тутњави експлозија. На крају пољане се приземљио падобранац и скотрљао у удолину. Он откачи падобран, сакупи платно у сакри га у удубљење између два повећа камена. Затим се попе уз обронак, осмотри околину и леже на сам врх.
Доле су се разбуктавали пожари, завесе дима су се дизале високо у небо. Ветар је доносио мирис нагоретине, звуке сирена и успаничене гласове. Између гласова које је доносио ветар провлачио се исти тон који је јачао - људски лелек.
- Блажени су они који оплакују, јер утеху ће добити – проговори  падобранац.
- Блажени су они - одговори му непознати, тамни глас - који су гладни и жедни праведности...
Амик, Раде и Mister New Wave се тргоше. Глас је долазио негде одгоре.
- Блажени су милосрдни - рече падобранац мукло и искрену главу - јер ће им се милосрђе дати...
Видела се само прозрачна, лелујава сенка.
Непознати се насмеја: - Блажени су и миротворци јер они ће бити названи децом божјом... А ти, милосрднo анђелче? Како се ти у то уклапаш? Чије си ти дете, Дејве Зелко, када си починио све ово?
- Ко си ти? - упита Дејв запрепашћен сазнањем да неко у овим далеким гудурама зна његово име.
Угледали су само две ноге у кожним сандалама.

- Ти! - узвикну Дејв. – Значи, ипак си дошао?
 - Блажени су милосрдни, - настави тамни глас. - То, видим знаш. А знаш ли ово: Блажени су они који су гладни и жедни праведности...
- ... јер ће се њихова глад и жеђ утажити – оклевајући одговори потпуковник Дејв Зелко.
- Тако је – потврди тамни глас. – И биће тако. Али када све то знаш, зашто си ти, Дејве Зелко, починио све ово?
Дејв саже главу, без речи.
Ноге у кожним сандалама се померише, видели су Његову огромну лелујаву сенку која диже руку, показа на Дејва и нестаде.
Доле, пожари су буктали, завесе дима су замрачивале небо.


Ветар је био пун чађи а одгоре...
Одгоре се зачу лепет тешких крила.
Хеликоптер, или...
Пронашли су га, помисли Амик. Али ко? Њихови, његови или Његови?
- Бежимо! – прошапта Раде. – Није ово за нас...
- Аух! – јекну Mister New Wave. – Тако, значи, изгледа војска и рат...
- Ћути и бежи – поучи га Амик док су сагнути трчали натраг.
          На крају стазе, између сада празних столица и испретураних столова, Амик испружи руку и махну прстима.
          Ништа.
          Он то понови, па покуша другом руком. Опет ништа.
          - Можеш да машеш, али сада ти не вреди – рече неки глас иза њих. – Блокирао сам сва махања осим Њиховог.
          Окренули су се.
         
          


      Видећи њихове запрепашћене очи он намигну и, да их увери у своје постојање, лагано испружи руку и отресе невидљиву прашину са својих крилаца на раменима.
      - Хермес! – препознао га је Mister New Wave.
      - Гласник богова који лети кроз простор и време – сетио се Амик.
      - И владар интернета! – додао је Mister New Wave.
      - Да, ја сам – потврди лик спокојно. – Шта сте се укочили, као да ме нисте очекивали.
      - Ни... смо... – одговори Раде збуњено.
      - Мене ви, људи, баш ангажујете. Разносим ваше умотворине и омашке, и чувам поруке из прошлости. Неке сте примили, а остале – он одмахну руком - када за њих будете спреман.
          Он седе на столицу:
          - Видим да треба да вас мало поучим – рече замишљено. – Ви верујете да су чуда нестала. И јесу, али оно што се догађа за вас су још увек чуда. Никад се више неће догодити, велите, она прича о кинеском сликару који је савршено насликао језеро са чамцем. И, када је цар почео да налази мане на слици, језеро је надошло и поплавило двор, а сликар је сео у чамац и отпловио...
          - Где је... – започе Амик. – Отпловио?
          - У другу реалност, то је бар јасно.



- Таква отварања скривене реалности свакодневно се догађају. То што нам политичари говоре, зар то није креирање нове, обећавајуће реалности која ће се догодити ако... под условом... за десет година.... Онда, присан разговор са неким блиским, тренутак нечијег поверавања и отварање, прихватање неког  уметничког дела које нас дубоко додирне - све  су то језера која долазе по нас, откривајући  емоције, догађања и светове које нисмо ни слутили.
Ето, док се бријете, сваки покрет пред огледалом одражава ваш нови лик, другачији од претходног. Уђите у неки тоалет са паралелним огледалима и погледајте себе са леђа – нећете се препознати. Ваше познато ЈА суочиће се са једним од непознатих ваших ЈА које круже светом.. Множина ваших ЈА већ постоји у другима и они, нови и другачији, шеткају около...
          Хермес устаде: - Најкраће речено – реалност је само један линк! Ово овде је други, или 10.002. линк... Стално их додајемо укупном свепостојању. Одох, а сада можете да машете...
          И он се сјури у висине, сажимајући се у светлосни сноп  који пулсира и топи се.
          - Аух! – одахну Раде. – Видесте ли ви ово?
          - Махните сада – предложи Mister New Wave.
          Амик опрезно диже руку, замаха прстима и они се нађоше под дверима Јужне капије, у сигурности Амика.рс.
          - Како је оно Хермес рекао – преслишавао се Амик док су журили ка кафићу: - Стварност је само један линк...

А овде је линк где ћете наћи више о „Аватарима наших дана“

ЛИНК ЛИНК ЛИНК

Миливој Анђелковић



Нема коментара:

Постави коментар

Садржај и адресе НАСТАВАКА "Насељавања Виз@нтије" - романа на 1002. екрана

Да се ви, и ја, лакше снађемо где је шта: ОД НАСТАВКА 104. ДО.... МИСТЕРИЈА ИСКОШЕНОГ ОСТРВА – 110. наставак романа https :// ...