субота, 30. јун 2018.

ОБЈАВА ВЕЧНОСТИ – 112 наставак романа



          Тог јутра небо су пресецали црвенкасти просеви.
          - Биће невреме! – изјави ка5ан и уједе се за усну: море је било мирно, као затегнуто од острва до острва, није било ветра, није се чула грмљавина у даљини.
          - Није то невреме – признаде најзад.
          Облаци су чекали ту његову исправку и на њима се формира неколико слова која су се напрезала да се повежу у речи. Али ишло је тешко, смисао се губио, речи се преламале.


          - Шта је то? – упита Амик зачуђено.
          - Ласерске рекламе на облацима – знао је Прекобарац. – Тако су у Апашкој најављивали представе.
          - И ево тога код нас! – обрадова се MNW.  И ми смо свет.
          Текст на облацима већ је постајао читљив: нека објава, неки доктор и најзад се све разбистри:
    


          - Неки доктор, за опсену – гунђао је Амик.
          – И светитељ - објавитељ – додаде Златана са надом у гласу.
          - Прво мит, па светост, а онда ће ваљда доћи свет – коментарисао је Раде.
          - Како ће доћи свети доктор? – бринуо је MNW. – Бродом, хеликоптером или ће се баш спустити из облака?
          - Кроз „Јужну капију“ – знао је Прекобарац. – Тако смо и ми одлазили и долазили....
          - Али ово је објавитељ – надала се Златана спектаклу и загледала облаке.
          - Ево га! – примети Амик. – Ужурбан, спечен, танушан....
          - Само такви и могу да се провуку кроз светове – примети Раде.



          - Радујте се, драги моји – говорио је задихано, продорним гласом. – Ја, доктор Филена, доносим вам радосну вест! Открио сам оно што су филозофи и алхемичари тражили вековима!
          - Камен мудрости? – упитао је Амик.
          - Како се добија медовина? – заинтересовао се Раде.
          - Добијање злата из... из пластике? – додала је Златана.
          - Формулу среће, 1001 по реду – био је неповерљив Прекобарац.
          - Општу теорију успешног бизниса? – питао је Протеј.
          - Нову апликацију за свеприсутност на друштвеним мрежама – обрадовао се MNW.
          - Супстанцу за стрмоглав у срећу? – згрозио се ка5ан.
          Доктор Филена се попе на ограду угашене фонтане коју нико није ни покушао да поправи.
          - Не, драге моје и драги моји! Ништа од тога! Све ћете то сами наћи или већ имате. Ово је највеће откриће – како достићи вечност. Бити вечан!
          - Ех!!! – чуло се више неповерљивих гласова.
          - Није то било лако! – узбудио се доктор Филена. – Није, јер сам имао многа ограничења. Одмах ћу вам признати: ја нисам биће, ја сам књижевни лик!



Створио ме је неки анонимни романсијар о коме пише Луиђи Пирандело.



Луиђи ме је представио као живахног и животног, али се онда предомислио и одбио да ме преузме међу своје будуће ликове. Увређен, отишао сам код Балзака, да ме удене у Изгубљене илузије“. Зачудо, он није хтео ни да чује.
          - Али Балзак је одавно... – покушао је Амик да му противуречи.
          - Мени, нама, то не смета – ми вечити лако се крећемо кроз векове. Онда сам чуо да је једног од Балзакових ликова, оног песника и бонвивана Лисјена де Рибамреа, позајмио чика Тоша. Ви га знате: Тодор Манојловић. Одем до њега и нађем га у кафани.


          - Престао сам да пишем, дете моје – рекао ми је. – А и оно што напишем, поцепам или не објавим.
          - Али ја нисам обичан лик – рекох. – Ја сам и писац - и извукох ону купусару од рукописа „Филозофија из далека“.
          - Дивно! – обрадова се чика Тоша. – Колико има страна?
          - Има 678 страна.
          - Овако: у свему, па и у књижевности, 90% је ђубре. Осталих 10% је просечно писаније са око 1% добре литературе. Значи, ту можда има 6 – 7 добрих страна.
          - Значи примићете ме као писца а не као ваш лик?
          - Не претеруј, младићу – објасни ми чика Тоша. - Имаш необјављен рукопис, седиш у кафани са мном, ако попијеш један метар ракије доделићу ти титулу боема. Келнер! – позва он. - Момак дотрча, одмери метар на столу и насу десет, или свих двадесет ракијица, поређаних једна до друге...
          Доктор Филена се сетно загледа у даљину.
          - И тако сте постали боем? – покуша Амик да га убрза.
          - Нисам, нажалост – признаде доктор. – Код пете чашице почео сам да певам фусноте из „Филозофије из далека“ а код десете запевао сам завршно поглавље, заједно са напоменама,  и сручио се под сто...
          - Ко нема стални тренинг и кондицију... – разумео га је Раде.
          - Али упорност је моја врлина – наставио је доктор Филена. – Отишао сам код Дубравке Угрешић, она има причу „Позајми ми свога лика“.


          - Хоћеш да будеш мој лик? – зачудила се. – То је очаравајуће. Но, не може. Види какав си! И ти би, такав, да се сексаш са мојим ликовима. Не долазиш у обзир!
          - Па није све у сексу... – покуша Златана да га разуме.
          - Није, али... – настави доктор. – И ја се вратим Луиђију, он ме је први запазио, поменуо и описао, ипак сам његов лик. Вратим се и шта видим:


          - Излазе његове постхумне књиге, изабрана па сабрана издања.... И тада схватим! Јави ми се! Креативна спасилачка објава! Истина!!!
          - Шта то? – била је нестрпљива Златана. – Реците нам...
          - Живот се, госпођо и господо, јавља у разним видовима. Ми, књижевни ликови, често смо животнији од оних који живе, дишу, јуре крпице и ситна задовољства. Ми увек нечем великом тежимо, ми смо истинитији! И зато, ЗАТО, ми смо предодређенији за виши живот! За нас нема смрти! Умреће писац, и његови критичари, посебно они, али створени књижевни лик никада неће умрети! Он је створен за вечност! Да ли су умрли Црвенкапа, Пинокио, капетан Немо, Санчо Панса, Том Сојер, Обломов, Растињак, Воланд?


          - Радујте се, драги моји: они, ја, ви, ми смо – вечни! Уживајте у предности, и у срећи, који су вас задесили! Ви, рођени као књижевни ликови, предодређени сте за вечити живот. А у таквом животу могу да се учине велике дела!
          - Књижевни лик? – трже се Амик и погну главу – његове слутње су се оствариле.
          - Књижевни или не, мени се свиђа оно „лик“ – пристаде MNW.
          - Лик у вечности, није лоше... – прихвати Раде без узбуђења. – Ка5ане, имамо ли довољно пића за ту варијанту?
          - А ја обишао цео свет, чак од Апашике, бежао од трговаца робљем и трговаца органима, а нисам знао да сам вечан – вајкао се Прекобарац.
          - И остаћу увек у овим, најбољим годинама? – бринула је Златана.
          - Да, да.... Вечност.... Претражићу сва ова и остала острва – пристаде ка5ан. - Бићу Колумбо ових простора. Васко де Гама Амика.рс и целог света.


          Протеј и Габаритни су слушали са прозора своје финан-оператив-кооператив компаније.
          - Разрадићемо нову варијанту у плановима: пословање у вечности – одлучи Протеј а Габаритни захвално климу главом, неко је мислио и за њега.
          Амик се замисли: чиме испунити вечност?


Шта је толико вредно да се ради увек? У вечности? У њему је одјекнуло сећање на реченицу римског цара и филозофа Марка Аурелија:"Оно шта урадимо у животу, одзвања у вечности".
Ту више није било избора. Одзвањаћемо, помисли Амик, али чиме?

САДРЖАЈ И АДРЕСЕ СВИХ ПРЕТХОДНИХ НАСТАВАКА

Миливој Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар

ОБЈАВА ВЕЧНОСТИ – 112 наставак романа

          Тог јутра небо су пресецали црвенкасти просеви.           - Биће невреме! – изјави ка5ан и уједе се за усну: море је било ...