Јутарњи зраци сунца још су се преламали кроз ниске облаке када је
Златана усплахирено потражила будне и радознале. А било их је.
- Открила сам суседно
острво, ево га на карти са Интернета!
- Видите, прво @ и Е
па тек онда ознака Фејсбука! Кад они неком дају предност то мора да је центар
Интернета.
- На Интернету је све
центар – знао је Mister New Wave.
- То сам и рекла – прихватила
је Златана. – И тамо је центар, а близу је.
- Пловићемо до тамо –
сложио се ка5ан. – Хоћу да осећам тврду и сигурну палубу под ногама а не тамо неке виртуелне сфере...
- Баш је било романтично
– уздахнула је Златана, а Mister New Wave је захвално погледао.
- Набавићу вам
сунцобран, исти као ваше драге – љубоморно је промрсио ка5ан.
- 5ре! – опоменула га је
Златана. – Исто није исто кад руке нису праве.
„Арго“ је увек био
спреман за пловидбу и убрзо су били на улазу у острвску луку. Већ са мора
видела се велика рекламна табла:
На обали чекало их је
познато лице.
- Мистер Строги!!! –
узвикнули су у глас, као увежбан хор.
- Ви сте овде! – обрадовао се
Амик. – А ја сам се баш питао...
- Јесте, господо. Ви сте
ме извукли из једне мреже да бих се уплео у другу.
- Али, спасли смо вас из
Платонове пећине.
- Спасли? Нисам више сигуран.
Кад се само сетим...
- Тамо сам био у позицији Сократа у
Аристофановом комаду, а овде сам кустос непризнатог музеја.
- Зашто – непризнатог?
- Јер све Ново мисли да свет почиње од
њега. Тако и Интернет – ни не помишља да је само технолошки додатак на оно што
миленијума постоји. Видећете и сами у музеју.
Ушли су у зграду изнад
чијег улаза је писало:
МУЗЕЈ ИНТЕРНЕТА ПРЕ ИНТЕРНЕТА
Строги се накашља:
- Даме и господо! Драги
моји! Наука драматично касни! Оно што је реч и књижевност открила још пре 3
миленијума,то електроника открива данас. Ево овако: прво је била Божја реч. Знате оно: И рече Бог:
нека буде светлост, небо, вода, копно, биљке...
- И на крају човек, па
жена! – допуни га Mister New Wave, да покаже да зна.
- Тако је, али је тада
већ био уморан. А све те изговорене Божје речи су остале у простору, носиле су у себи енергију и шириле се,
уплитале и умрежавале. А шта речи могу да створе? Текстове! А од тих текстова настала је Мрежа Универзума.
- Када су ти текстови
најзад записани, пре 2 миленијума, видело се да су разноврсни, разностилски,
пророчки и опомињући, као да су скинути
са Интернета на који тада нико није ни помишљао.
- „Песма над песмама“ –
убаци Златана. – Како је то лепо – љубав пре љубави!
- Узвишено и поетско пре
телесног – допуни је Мистер Строги. – Али човек је оклевао, мудровао и ратовао, наука је много
каснила и мрежа речи је вековима дрхтала и тресла се, ширила у разним правцима
тражећи чвршће упориште и везу са човеком.
- За то време су настале разне књиге: венци прича и поема,
приповести, романи и хронике које се надовезују, преплићу,
укрштају и даље рачвају као да су
написане хипертекстом, за који се још није знало: Приче из 1001 ноћи, Декамерон, Кантенберијске приче, Дон Кихот, романи Џон Дос Пасоса и Бориса Пилњака, Уликс, Хазарски речник, а посебно Борхесова Вавилонска библиотека и Пешчана књига и Кортасарове Школице.
У тим књигама није директно пронађен Интернет и
рачунар, то је препуштено спорој науци, али су коришћене карактеристике Велике Мреже и основни принцип рада рачунара да се може рећи да су их они
»измислили».
- Јер, шта је суштина написаног текста? Да ли отисак који он
оставља, врста слова или фонт којим је написан,
или смисао
и значења
која он
доноси?
Апостол Павле каже: Има на свијету Бог зна
колико различнијех гласова (и текстова, додао бих), али ниједан није без значења (I Кор. 14, 10).
- Тако се текст окренуо својим
суштинама док се спора наука приближавала открићу електрона па елетронике!
Ево, ово су први БЛОГОВИ или
боље ЕДИЈИ створени још у 18. веку у роману Лоренса Стерна:
- Ово је ПРВИ ИНТЕРНЕТ Николе Тесле: СВЕТСКИ СИСТЕМ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ - визија Интернета – 90 година пре Интернета
Видите и прве СЕЛФИЈЕ пре Интернета из
15. и 17. века
А ово
су интернет радови пре Интернета: Пол Гоген: Ко смо, одакле смо, куда идемо? Имамо ли одговор? Још увек немамо...
... и, наравно Шејка чије терасе и просторе данас имитира Виндоуз. Његови описи складишта и ђубришта, које је насликао 30 година пре интернета, могу да се узму као дефиниција електронске садашњости:
- А ово је највећа интернет-клетва
написана 50 година пре Интернета.
- Страшно! – огласила се Златана. –
Фотка коју нико неће да види!
- Онда је наука – настави Строги, коначно достигла
књижевност и сликарство и ево ПРВЕ СЛИКЕ НА МРЕЖИ
- А ово су две реченице које свакако
треба имати на уму ако радите са сликама – упутио их је Мистер Строги.
- Види ти ово – примети Амик са
завишћу у гласу. – Наш Раде је ушао у историју!
- Знао сам ја да ме има негде! –
обрадова се Раде.
- Е, ово ћемо да прославимо – обећа Mister New Wave. – Када је мој ментор тако
познат, то је велики плус и за мене.
Златана је чачкала по свом мобилном:
-
Недостаје најлепша слика на мрежи – примети она. Ова:
-
Динамична је – признаде Мистер Строги. – Али такве се појављују чешће.
-
Послаћу вам фотку Амика.рс – предложио је Амик.
-
Нећу бити овде – објавио је Мистер Строги. – Позван сам у Сингидунум,
бићу виши кустос Првог Бијенала у Сингидунуму.
-
Пређите код нас – позвао га је Раде, још занет собом који је, ето, и у
музеју.
-
Имате галерију?
-
Једну. Електронску. Али светску – обавестио га је Амик.
-
Да, то је сада општа тенденција – резигнирано ће Мистер Строги. – Све је
светски, а треба да буде уметнички.
И тако су се растали уз много поздрава и комплимената.
Док су испловљавали из луке, Мистер Строги им је неуморно махао...
Амик је био веома задовољан собом :
- Уздржао сам се да приметим да поставци недостаје оригинална "Платонова пећина".
- И "Вила мистерија" из Помпеје - додао је Раде.
- И ти си успео да се уздржиш да не кажеш?! - изненадио се Амик.
- Једва - признао је Раде. - Видео сам да ти гризеш усне, па сам и ја укротио себе.
- Да, да - видео си себе на оном тексту о визуелном роману.
- А то значи да је поставка врло темељита, па ситне омашке нису битне.
- Данас је значајан дан - промрмљао је Амик. - Раде овдашњи је постао важнији од Платона...
Раде се направио да то није чуо, зурио је у даљину где су се ломили таласи и мрвило време да направи места и за њих.
Миливој Анђелковић
Амик је био веома задовољан собом :
- Уздржао сам се да приметим да поставци недостаје оригинална "Платонова пећина".
- И "Вила мистерија" из Помпеје - додао је Раде.
- И ти си успео да се уздржиш да не кажеш?! - изненадио се Амик.
- Једва - признао је Раде. - Видео сам да ти гризеш усне, па сам и ја укротио себе.
- Да, да - видео си себе на оном тексту о визуелном роману.
- А то значи да је поставка врло темељита, па ситне омашке нису битне.
- Данас је значајан дан - промрмљао је Амик. - Раде овдашњи је постао важнији од Платона...
Раде се направио да то није чуо, зурио је у даљину где су се ломили таласи и мрвило време да направи места и за њих.
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар