- Значи, пришли сте обали?
Зашто је нисте снимили, да је бар видимо из даљине.
- Јесмо – одговори
Златана. – Три, четири пута.
- Да видимо снимке! –
узбуди се Амик и сви се окупише око Златаниног мобилног.
Били су у просторијамаУДБЕ, на месту где је све почело. Ту су сачињени први спискови путника –
насељеника Византије, договорени први планови. За откривање непознатог, оног
што се налази око њих, није било погоднијег места.
Златана је укључила
мобилни, видели су неколико њених селфија и онда... Шта ће се појавити? Град,
сеоце, марина, рајска плажа? Међутим...
- Шта је ово? – збуњено
упита Mister New Wave.
- Обала, и врхови
планина окружени облацима – одговори Златана. – Али, не могу да се сниме. Зато
сам их, одмах по доласку, нацртала.
И она извуче блок и
окрете лист.
- Добар цртеж! – похвали
је Раде. – Али ништа се конкретно не види.
- Планине, облаци, бурни
таласи – показивала је Златана зачуђено.
- Били смо далеко од
обале – објасни ка5ан.
- Има много облака? –
проверавао је Протеј. – То значи да има доста шума.
- Или градских испарења –
допуни га Амик.
- А ко је ово? – упита Mister New Wave заинтересовано
показујући фигуру на цртежу.
- Па, мој драги кад је
био дечко – увређено одговори Златана. – Види се на први поглед!
- Да, види се – прихвати
Амик. – Нема друге, него да обиђемо ту... ту обалу. Неизвесност изазива на
трагање...
- Да истражимо прво ово
што је наше? – предложи Протеј. - Наше острво, обалу, континент, шта већ...
- Наш је само овај
градић окружен бедемима – одврати Амик.
- Чим прођеш Јужну
капију улазиш у таласање времена-простора, а то смо већ испитали.
-
Доживели, и преживели – потврди ка5ан. - Ова река, велика делта или
море, шта ли је, једини је поуздан пут.
- Још је велики Хераклит Мрачни
рекао: Земља, вода, ваздух... – поче Раде.
- Није Хераклит него Емпедокле – исправи га Раде.
- А пре њега индијски филозофи, па
Буда – допуни их Амик.
- Могу и они – није се збуњивао Mister New Wave. – А четврто, ватра, то
је у нама – полетно заврши.
- Ово је неки надреални свет –
укључи се Протеј. – Чули смо за Јужну капију али има нешто још фантастичније од
тога.
- Фејсбук баш добро ради
– замисли се Златана. – И Г Плус. Мислите на то?
- То је глобална
електроника. Мислим на то да смо овде већ месец дана а ни једна трговачка
мисија, авион, хеликоптер, па ни дрон...
- Чак ни брод, осим оних
момака у чамцу – допуни га ка5ан
- И ниједан изасланик
који ће нас ослободити од нас самих – додаде Раде
- Мораћемо да се сами спасавамо –
објави Амик.
- Надреални свет – потврди Протеј.
– Тога нигде нема, осим овде.
- Зашто да то кваримо? – упита
Прекобарац. – Овакво место сам тражио преко пола света, још од Апашчике.
- Морамо да сазнамо –
био је упоран Амик. – Да би могли да уживамо.
- Или да бежимо –
настави Mister New Wave.
- Како ко – замисли се
ка5ан. – Док сам на броду са Златаном...
- И док ради Фејбук и Г+
- настави Златана. – Никад у животу нисам имала оволико френдова и френдица.
Заиста надреално.
- Да обиђемо суседне
обале – објашњавао је Амик. – Само да гвирнемо кога има и како је тамо.
- Ја идем – прихвати
Раде.
- И ја! – сагласи се Mister New Wave. – То ће
допунити моју хронику наших путовања.
- Јеси ли при крају? –
упита Раде.
- Јесам, али на крају
снаге воље...
- Колико си написао?
- Две и по... Скоро три
стране. И у глави носим још десетак...
- Када их истресеш на
папир, редигујеш, допуниш, измениш и дорадиш – рачунао је Амик – имаћеш десетак
страна.
- Колико има „Рат и
мир“? – упита Mister New Wave.
- Четири књиге. Преко хиљаду страна.
- А „Старац и море“?
- Око 150.
- Аух! – разочара се Mister New Wave. – 150!
- Прекобарац и ја
остајемо – изјасни се Протеј – да са Габаритним разрадимо финесе будућег
пословања.
- Зашто не бисмо кренули
одмах? – упита Амик ка5ана. – Та обала је близу
- Може! – сагласи се
ка5ан. – „Арго“ је спреман, а ја и Златана смо ионако стално на њему.
И смањена екипа –
петочлана извидница пожури на „Арго“ који се смирено љуљушкао на кеју.
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар